Preuzmite plugin za flash.

O Ovčaru

Sedeći na uređenoj obali Morave, uzvodno, pogled se pruža ka obroncima Ovčara i Kablara koji predstavljaju simbol ovog kraja u svakoj eri nastajanja i razvoja srpske države od Nemanjića pa do danas.

Obrasla raznovrsnom šumom, brda ovih planina prosečena dubokim gudurama, načičkana golim, divljim stenama, uvećavaju živopisnost i divljačnost ove prirode. Mnoga uzdignuta brda i bregovi sa obala Morave liče na ostrvca, pošto su nekim mestima i sa po tri strane optočena nekada brzom, a sada jezerski ukroćenom vodom.

U podnožju dveju planina, na putu od Čačka ka Užicu, krivudava Morava usekla je poznatu Ovčarsko-Kablarsku klisuru, koja pored svoje prirodne lepote, bezbroj izvora lekovite vode, prostranstva šume kroz vekove neguje tradiciju i kulturu srpstva u mnoštvu manastira Srpske Svete Gore.

Od početka XIV veka, kad je Sveta Gora Atonska bila opljačkana, manastiri porušeni, kaluđeri, većinom pubijani, a ostali se rasuli, spasavajući život svoj, u srpske i mnoge druge po Balkanu manastire, Ovčarsko-kablarska klisura postala je pribežište za srpske kaluđere iz Svete Gore.

Predanje veli da su se srpski monasi Hilandarci nastanili u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, odnosno u Novoj ili Maloj Srpskoj Svetoj Gori, kako su još oni nazivali to izvanredno za manastire pustinjsko mesto. Podižući na tom planinskom živopisnom prostoru manastire, svetogorski monasi uvodili su u njih i svetogorski red i poredak.

Tako je u ovom kraju po predanju nastao veliki broj manastira i skitova od kojih danas postoji i živi deset.